NASLOVNA

 

 

 

 

GALERIJA

 

 

 

PROIZVODI

 

 

 

RECEPTI
 

 

LINKOVI

 

 

KONTAKT

 

 

Najstariji podatak o ulozi pčela u životu ljudi oslikan je u Aranskoj pećini u Valensiji, u Španiji, pre 6-8 hiljada godina i to nam kazuje koliko dugo su ljudi imali interesovanja za pčelom i medom kao hranom. Pored meda kasnije se počeo sakupljati mleč, perga, propolis i pčelinji otrov .
Ako bismo kao zreli ljudi došli na planetu zemlju sa neke druge planete na kojoj sve ovo ovde nema i bez simpatija i antipatija birali šta bi radili, prvo bi najverovatnije izabrali ono u čemu bismo uživali.
Da bi uživali u nečemu morali bismo znati šta u stvari volimo. Ako volimo život onda bi izbegavali ono što uništava život počevši od nemira, stresova do briga i bolesti. Prednost bi sigurno dali zdravlju, prirodi, kiseoniku, vodi i sve što čini život. 

Pčelarstvo je zanimanje koje objedinjuje sve potrebe čoveka koje čini život, osim ako pčelar sebe ne guši u dimu hemikalija i ako prkosi prirodi što se opet vraća kroz nemire pa cela priča gubi smisao. Naravno i drugi poslovi su lepi na ovaj ili onaj način ali ne objedinjuju prioritete života. Svet pčela omamljuje ljudski um budeći iz dana u dan doživljaje koji dolaze od divljenja ne samo pčeli nego i organizaciji zajednice u celini. Poznati rimski pčelar Virgilije (70-19 g. pre nove ere) napominje, da se svirkom na cimbalama roj može smestiti tamo gde se želi.

XVI i XVII vek je vreme procvata šumskog pčelarstva(sakupljanje meda u dupljama i ostalim staništima) pa su se tako u Rusiji mogla naći sela i naselja čiji su se stanovnici isključivo bavili šumskim pčelarenjem. Pavel Jovij Novokomeski je 1526 godine pisao da se po šumama i veoma gustim šumarcima mogu videti rojevi pčela kako vise na granama drveća i za koje niko nije zainteresovan.

Ekonomski značaj šumskog pčelarenja se umanjuje već u XVIII veku kao rezultat nagle seče šuma pa se javlja potreba za proizvodnim pčelarstvom i tada se misli usmeravaju na neko novo rešenje za staništem i najveću ulogu za razvoj proizvodnog pčelarstva odigrao je Petar Ivanović Prokopović. On je 1814 godine konstruisao prvu okvirnu košnicu. To otkriće je sa jedne strane bilo dobro jer se pčele nisu više morale ubijati da bi se uzimao med, a najviše su ubijana najjača društva, a sa druge strane to rešenje je donelo nove nevolje. Jedno je sigurno, da čovek nema sakupljački i grabežljivi kod u glavi bilo bi dovoljno meda u šumama za svakoga, i da živi i da uživa od proizvoda pčela.

 

U drevnoj Eladi postojao je mit o božanskom poreklu i čudotvornom dejstvu meda, a sve na osnovu rezultata primene pa Homer u svojim delima "Ilijada" i "Odiseja" opisuje ove osobine meda.
U starom Egiptu med je zauzimao počasno mesto medju najdragocenijim prehrambenim proizvodima i lekovitim sredstvima.
Vavilonci, stari egipćani i Asirci koristili su med u lekovite svrhe u daleko većim količinama u odnosu na današnju upotrebu u svetu.
Indijanci su oko 6000 god. pre nove ere koristili med kao hranu i lek, a u muzeju Pensilvanskog univerziteta čuva se kamena ploča od pre 4000 god. gde je sumerski lekar (koji je živeo na teritoriji današnjeg Iraka) napisao klinastim pismom recept koji sadrži med.
Hipokrat (460-377. god. p.n.e.) navodi da med deluje kao antiseptik i ekspektorans i da produžuje život.

U Starom Rimu, Dioskorid koji je živeo jedan vek pre nove ere, u svom delu "Materija medica" navodi kako med čisti rane, uklanja halucinacije, bolove u ušima, poboljšava vid, smanjuje kašalj, koristi se protiv ujeda zmije, besnog psa, deluje protiv vaški i jaja. Ovo delo je bilo Jevandjelje lekara i farmaceuta do Srednjeg veka i epohe renesanse.

Rimski pisac i naučnik Plinije, u svom delu ¨Istorija prirode¨ ukazivao je da med ima značajna terapeutska svojstva za lečenje rana i fistula.

U najstarijem spomeniku indijske medicine ¨Ajur Veda¨(Knjiga života) i u zakonima Manu, je rečeno da se život čoveka može produžiti do 500 i više godina pomoću eliksira i dijete, u čiji sastav ulaze med i mleko. Stari Indijci imali su lek koji se uglavnom sastojao od meda i zvao se ¨aljterancija¨ i koji je produžavao mladost.

Med je takodje ulazio u sastav najjačeg svetog ¨napitka besmrća¨, sredstva koje snaži ljudski organizam slično grčkoj ambroziji.

U sačuvanim egipatskim medicinskim papirusima Georga Erbesa i Edvina Smita, koji su napisani pre oko 3500 godina, piše da se za lečenje rana koristi vuna umočena u tamnjan i med i na rani drži 4 dana.

Pitagora je u svojim medicinskim delima tvrdio da med ima visoka i raznovrsna terapeutska svojstva i on se isključivo hranio medom i namirnicama biljnog porekla.

 

Pored meda u istoriji su se od davnina koristili i drugi pčelinji proizvodi kao sto su vosak, propolis, perga i polen, matični mleč, pčelinji otrov i mumio.
Vosak se još u stara vremena koristio u medicinske i kozmetičke svrhe jer  poseduje antibiotičko i regenerativno delovanje. Avicena u svom čuvenom delu ¨Kanon lekarske nauke¨ govori da vosak izvlači otrove i omekšava zatvrdle otoke.
Propolis u samom nazivu nosi zaštitnički karakter (na grčkom u prevodu znači "zaštita grada" ili "zaštita tvrdjave" ) jer dokazano poseduje antimikrobno, antimikotično (protivgljivično), antivirusno, antiprotozoično i antikancerogeno delovanje. On je pravi melem za otvorene rane i menja citološku sliku procesa u rani. Uklanja brzo nekrotične mase, zaustavlja proces zapaljenja, omekšava ivično tkivo i ne dopušta reinfekciju.
Polen, a još više perga, takodje poseduju antimikrobna svojstva, regulišu rad stomačno-crevnog kanala,a  izuzetno su se pokazali u lečenju prostate, ateroskleroze i anemije. U lečenju prostate polen je pokazao fenomenalne rezultate o čemu je pisao Alen Kajas(Francuska), a iste rezultate je dobio i Erik Aks(Švedska). Sve to je potvrdio španski lekar F.Gomes na simpozijumu za apiterapiju u Madridu(1974).
Matični mleč takodje poseduje antimikrobna i antivirusna svojstva i bogat je biološki aktivnim materijama. Dokazan je njegov uticaj na regulaciju centralnog nervnog sistema, poboljšava funkciju žlezda sa unutrašnjim lučenjem, povećava otpornost protiv bolesti, daje snagu i usporava proces starenja. Adelina Delevič(Rumunija) otkrila je da mleč koji je razredjen do 1:10 uništava virus influenzoe - virus gripa.

Pčelinji otrov deluje protiv upalno, povećava snagu srčanog mišića, otklanja bol u oblasti oštećenog mesta, stimuliše sistem hipofize i nadbubrežne žlezde da luče protivupalne hormone ASTH i kortizon, poboljšava cirkulaciju krvi u sklerotičnim krvnim sudovima, deluje regenerativno na oštećene ćelije i tkiva, smanjuje holesterol u krvi, povećava broj belih krvnih ćelija i pomaže krvi da rastvara fibrinozne grudvice usirene krvi.

Mumio ili „planinska krv“, a zovu ga još i „planinske suze“, nastao je tako što je došlo do fosilizacije pčelinjih proizvoda u nedirnutim staništima pčela od pre više hiljada godina. Nauka stavlja mumio (mumie) u biostimulatore prvog reda, eliksir koji „diže iz mrtvih“.

Copyright©2004-2013, Apiarium pčelarsko gazdinstvo | Sva prava zadržana
     
Flag Counter 
NASLOVNA | GALERIJA | PROIZVODI | RECEPTI | LINKOVI | KONTAKT